Andrea za Gazetu: Nikada se ne bih slikala gola!

Rukometašica Srbije i slovenačkog Krima Andrea Lekić kaže u intervjuu za GAZETU da se nikada u životu ne bi slikala gola!

Lekićeva ističe da ne bi želela da pred fotografa izađe u donjem vešu, kao naše odbojkašice, koje su najavile da će se tako slikati za jedan kalendar, koji će biti objavljen sledeće godine.

Da li imaš ambicije da se slikaš gola ili u donjem vešu za neki kalendar?

- Nisam pristalica da se za kalendar slikam gola ili previše provokativno, jer nisam u tom fazonu. Čula sam da će se odbojkašice slikati za neki kalendar, a ja, lično, bih pristala da izađem pred fotografa u normalnom izdanju ukoliko bi to bilo u humanitarne svrhe.Nemam nameru da "kao od majke rođena" gradim sportsku karijeru. Meni je prioritet rukomet i ne želim da popularnost stičem nekim drugim putem - rekla je za GAZETU Andrea Lekić.

Kako si se snašla u Ljubljani?

- Prezadovoljna sam kako funkcioniše klub. Kada sam primila platu na vreme, nisam mogla da dođem sebi čitavih dva meseca, jer u Srbiji nisam imala prilike da to doživim. Krim ima godišnji budžet od 1,7 miliona evra, tako da je naše samo da vredno treniramo i igramo, a pored titule u Sloveniji jurišamo i na trofej Regionalne lige. Odlično je to što u timu igram sa zemljakinjom Sanjom Damnjanović i Hrvaticom Dijanom Golubić, tako da nas svi zovu "srpsko-hrvatska mafija".

Šta biste preporučili prijateljima da ne propuste u Ljubljani?

- Šoping je zakon. Uživam u kupovini pošto u Sloveniji, u odnosu na Srbiju, mogu da se nađu znatno jeftinije "krpice". Slobodno vreme najviše provodim u prodavnicama, gde obavezno pazarim farmerke i majice. Sviđa mi se što nema gužve i saobraćajnog kolapsa kao u Beogradu, dok je jedini "minus" nešto skuplja hrana.

Spremate li se da organizujete turističke ture za Slovence koji obožavaju da posećuju našu prestonicu?

- Slovenci me stalno pitaju za beogradske splavove koje prosto obožavaju. Odgovorim im da će propustiti puno toga ako ne izađu na neki splav, a oni mi kasnije kažu da su se super proveli. Ko zna, možda bih im mogla biti odličan vodič za noćni provod u Beogradu.

Kako to da pored rukometa i šopinga imate vremena i za knjigu?

- Usklađujem sport i školu jer želim da završim studije turizma. Meni škola puno znači. Ostala su mi tri ispita da ispunim uslov i upišem treću godinu, a gledam da posle treninga bar sat uzmem knjigu u ruke. Kada se približe ispitni rokovi znam dobro da zagrejem stolicu i da se "otkinem" od učenja - zaključila je Lekićeva.

Šta očekujete od naše reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Makedoniji?

- Posle plasmana na EP, naš sledeći cilj je prolazak u drugu fazu takmičenja, a u našoj grupi najjače su Nemice, dok ćemo velike rivale imati u selekcijama Makedonije i Hrvatske. Golubićeva, saigračica iz Krima, nazvala me je posle žreba i rekla: 'Ne mogu da verujem da ću opet da te gledam'. Pred nama je budućnost, jer imamo mladu ekipu, i najvažnije je to što imam pravi odnos prema nacionalnom timu - zaključila je talentovana rukometašica.

preuzeto sa www.gazeta.rs

novembar 2008

Andrea Lekić: Letos gre za kemijo

Nedvomno je s srbsko organizatorko igre rojena nova zvezda. Ne le na parketu, pač pa tudi zunaj njega, iz nje seva zgolj pozitivna energija. Mlada igralka, ki se je pred Krimom Mercatorjem kalila v ORK Beograd, Radnićkem in Knjazu Milošu, bo bržkone eden izmed glavnih adutov slovenskih prvakinj v evropskem tekmovanju. Svojevrsten šov je uprizorila že na prvi tekmi lige prvakinj v Nürnbergu, ko je zabila kar 12 golov (v pretekli sezoni LP na šestih tekmah jih je zbrala 21). Nikakor ne gre računati, da bo vselej tako, saj ji bodo nasprotnice zagotovo posvetile posebne čuvajke. Trenerka ji je namenila veliko odgovornost, kar ji zelo prija. Bremena ne želi prenašati na druge, saj je sama velika borka in odločna, da še napreduje. Veliko o njenem karakterju pove tudi to, da je celoten intervju govorila v slovenskem jeziku, pa čeprav je v Sloveniji le leto dni in pol.

Prva tekma v ligi prvakinj, ko ste v gosteh premagali lanskega krvnika Nürnberg, vas lahko navdaja z optimizmom …
Začele nismo najbolje, a nato stopnjevale ritem in predvsem z dobro obrambo prišle do zmage. Dokazale smo, da lahko z borbenostjo, ki je vedno bila odlika Krima, pridemo kamor koli. Zadovoljna sem z zmago, pa tudi s svojo igro. Če bomo tako nadaljevale, nam drugi del lige prvakinj ne bi smel spolzeti iz rok.

V nedeljo vas čaka že nov preizkus, ko se boste soočile s francoskim Metzem. Če ponovite granitno obrambo, ste že na pol poti. Se strinjate?
Vsekakor. Vsi vemo, kako zelo je pomembna v sodobnem rokometu obramba. Z njo lahko pridemo do veliko protinapadov in lahkih žog. V ekipi imamo zelo hitra krila, ki znajo izkoriščati takšne priložnosti.

Metz se je v ligo prvakinj prebil preko kvalifikacij, a ga vseeno ne gre podcenjevati …
Z Metzem že imam izkušnjo, ko sem pred dvema sezonama dvakrat izgubila s Knjazom Milošem v pokalu EHF. Zato je zame motiv za maščevanje še večji. Odtlej so še več vložili v ekipo in pripeljali nekaj vrhunskih igralk. Po porazu z Viborgom bo francoska ekipa zagotovo šla na polno.

V roki vihtite dirigentsko palico, zato za vas vsaka sprememba v sestavi ekipe prinaša novo učenje in prilagajanje. Ste se že uigrali z novinkami – Cerarjevo, Mörtlovo in Damjanovićevo?
Mislim, da nam gre na boljše. Nismo prav dobro začele v regionalni ligi, ki pa je prinesla precej dobrega, saj smo igrale kar nekaj težkih tekem pred začetkom lige prvakinj. Takrat smo še uigravale različne kombinacije, v ligo prvakinj pa smo lahko štartale z nekaj izkušnjami in že nekoliko uigrane. Sedaj vemo, kdo sestavlja prvo sedmerko.

Minulo sezono so poškodbe zdesetkale ekipo, a zdelo se je tudi, da primanjkuje psihične stabilnosti ter pozitivnega duha …
Mogoče je letos prisotne več kemije. Mislim pa tudi, da smo s psihološkega vidika napredovale. Zaostanek nas ne vrže iz tira, kar smo že dokazale dvakrat. Znamo se vrniti v igro.

Zdi se, da ste sami od lani precej napredovali, ko so vam očitali tudi zaletavost …
Počutim se mnogo bolj sproščeno kot lani, ko je bila zame prva sezona v tako velikem klubu. Pa še prvič v življenju sem igrala v ligi prvakinj. Če mene vprašate, je v takšni situaciji malokdo popolnoma sproščen. Zdaj je drugače, imam večjo odgovornost, kar mi ustreza. Prepričana sem, da bom dokazala, da je bila to prava odločitev.

Nosite res veliko odgovornost. Pred vami je še veliko tekem, boste lahko zdržali takšen tempo s tako težkim bremenom?
Upam, da ja, pa tudi, da mi bodo soigralke pomagale. V končni fazi ni pomembno, ali jaz v ključnih trenutkih prevzamem odgovornost ali kdo drug. Pomembno je, da zmagujemo.

www.siol.net

novembar 2008

"Tigrice" spravile favoriziran Viborg na kolena - Lekić: Najboljša tekma sezone

Ljubljana - Rokometašice Krima Mercatorja so se v 3. krogu lige prvakinj na Kodeljevem pomerile z Viborgom, ki je veljal za favorita, a so "tigrice" tokrat presegle same sebe in se veselile zmage.

Andrea Lekić(8 golova), igralka Krima Mercatorja: "To je naša najboljša tekma sezone, saj smo vseh 60 minut odigrale na najvišjem nivoju. Publika je bila prekrasna in se jim zares zahvaljujem za podporo. Pri ekipi kot je Viborg se ne moreš osredotočiti le na eno igralko, saj so vse vrhunske. Mogoče v prvem polčasu nismo najbolje zaustavile Popovićeve, vendar smo to v drugem popravile. Celotna ekipa je zares dobro odigrala, odlična pa je bila tudi Stefanišinova, ki nam je dala z obrambami dodatno voljo za naprej."

Krim Mercator : Viborg 38:34 (20:22)

preuzeto sa siol.net

Težko breme odgovarja Lekićevi

V minulih sezonah so se trenerji, igralke in vodstvo ogromno ukvarjali z zdravstvenim kartonom. Govora o poškodbah ni bilo ne konca, ne kraja. S prihodom Marte Bon na mesto prve strokovnjakinje pa se uvaja nova filozofija. O poškodovanih ne izgublja besed, najpomembnejše lastnosti igralk so: zdravje, odločnost in bojevitost. "Z nezdravimi se naj ukvarjajo zdravnik, fizioterapevt in maser," je na novinarski konferenci po tekmi z Nürnbergom in pred Metzem poudarila Marta Bon.

Andrea Lekić

Težko breme odgovarja Lekićevi

V tej sezoni so namreč najbolj poudarjali preventivo. Pogosta testiranja in preverjanja zdravja so namreč na "dnevnem redu". Mnogo o tem, koliko ceni odločnost, pove odgovornostAndreje Lekić, ki ji jo je namenila Bonova. Srbska reprezentantka velja za eno najbolj odločnih in zavzetih, kar kaže tudi na parketu. "Vsi vemo, koliko velja leto izkušenj. Danes se počutim precej bolj sproščeno kakor lani in sem vesela, da lahko pokažem svoje znanje. Res mi je trenerka dala veliko odgovornost, a to mi paše. Želim si igrati, se boriti," potrjuje svoje kvalitete in karakter tudi izven igrišča 21-letna organizatorka igre. 

Slednja se dobro spomni Metza, saj je proti njemu igrala pred dvema sezonama v dresu Knjaza Miloša. "Že takrat je šlo za zelo dobro ekipo, kaj šele sedaj, ko so v klub pripeljali še nekaj izjemnih igralk. Metz je zelo nevaren, a če bomo me igrale obrambo, tako kot smo v drugem polčasu v Nürnbergu, smo na dobri poti k uspehu," pravi Lekićeva, ki je po prvem krogu na vrhu liste strelk lige prvakinj. Francoske prvakinje so sicer v prvem krogu izgubile z Viborgom (24:37), kar pa po oceni trenerke ni realni pokazatelj stanja: " Pravzaprav ne govori toliko o Metzu, pač pa o moči Viborga. Metz ima vrhunsko ekipo z odličnimi posameznicami. Najbolj me navdušuje in hkrati skrbi Isabella Wendling, po moji oceni ena najboljših krožnih napadalk na svetu z veliko izkušnjami ter medaljami s svetovnega prvenstva in olimpijskih iger."

Da ne govorimo o prvem krilu Srbije, Svetlani Ognjenović, hrvaški reprezentantki Ivani Lovrić, pa nekdanji "krimovki" Vesni Horaček. Izjemno formo kažeta tudi vratarka Amandine Leynaud ter romunska čuvajka vrat Olivia Costache … Nikakor ne gre za naivno ekipo, še več, Francozinje so po štirih sezonah znova v elitnem evropskem tekmovanju. Lačne zmag in skalpov velikih. Skozi kvalifikacije so se letos v Trondheimu prebile preko ekip kot sta Dinamo Volgograd in Byasen. 

Tudi to veliko pove o kvaliteti francoskih prvakinj, ki še vedno zasedejo prvo mesto na lestvici domačega prvenstva z zgolj enim porazom v sedmih krogih. Prav tempo francoskega prvenstva in lige prvakinj pa vodilne v tamkajšnjem klubu najbolj skrbi …

V nedeljo ob 17.45 bodo skušale njihov skalp vzeti prav "krimovke", ki si želijo druge zmage, ki bi v tabor na Galjevici prinesla precej "več bronhija", kot pravi Marta Bon.

Maja Mastnak

Foto: Simon Plestenjak/Sportal

Idemo putem odbojkašica!

Ugledaćemo se na odbojkašice, želimo da i mi krenemo njihovim putem i osvajamo medalje na velikim takmičenjima. Odbojkašice su sinonim za ženski sport u Srbiji i volela bih da im se i mi pridružimo. Zvučaće stereotipno, ali zaista, san svakog sportiste su Olimpijske igre, pa još ona ceremonija otvaranja, ma neka traje koliko hoće, samo da stignemo tamo i osetimo tu atmosferu - kaže Andrea Lekić, reprezentativka Srbije u rukometu.
- Teško je sada predvideti šta ćemo mi uraditi u decembru na Evropskom prvenstvu, jer će po medalju doći najjače selekcije poput Danske, svetskih šampionki Rusije. Zato nam je žreb veoma bitan, izvlačenje grupa biće kroz mesec dana i molimo se bogu da ne dobijemo najteže rivale - kaže 20-godišnji srednji bek slovenačkog Krima.
Andrea se ne plaši se nikog, nijedne selekcije, jer je svesna kvaliteta našeg tima.
- Devojke su mlade, neke prvi put igraju za reprezentaciju i zato smatram da bi bilo dovoljno i da prođemo grupu. Trebalo bi da se orjentišemo na Olimpijske igre u Londonu 2012, do tada će se ekipa uigrati, bićemo starije i daleko iskusnije igračice. A to je u ovom sportu veoma bitno.
Rukomet se prethodnih godina dosta promenio, igra se modernije i brže, bar je u Evropi tako.
- Kod njih nema čekanja, odmah se igra „brz centar“. To znači da po primanju gola odmah se kreće u kontranapad, ne čeka se da se protivnik vrati ili izvrše izmene. To je ono što nedostaje našem rukometu, dok mi smislimo šta ćemo, kako ćemo, lopta nam je već iza leđa. Ni ja o tome nisam ništa znala dok nisam otišla u Sloveniju, tamo se forsira ta „zapadna“ igra, trčanje i samo trčanje. A tu nam je dobra kondicija preko potrebna.
Lekićeva je sa Krimom igrala u Ligi šampiona minule sezone, ali zbog povreda sedam igračica, tim iz Ljubljane nije imao velikog uspeha u tom takmičenju.
- Ali zato ćemo imati naredne sezone! Dobili smo program rada, satkan u knjigu debelu šest, sedam centimetara sa ilustrovanom svakom vežbom. Moramo da pišemo dnevnik aktivnosti svaki dan, da unesemo koliko i kada smo trenirali, koje vežbe smo radile, što nam je svima bilo pomalo čudno, ali sve ide u rok službe (smeh). Posle toliko povreda u prošloj sezoni, u klubu su veoma ozbiljno shvatili fizičku spremu.
Život profesionalnog sportiste zahteva poseban plan i program, oni nemaju mnogo vremena za izlaske, pa vole da se opuste za vreme pauze između sezona.
- Jedino tada i možemo da izađemo i ostanemo malo duže. U Sloveniji mi je lepo, stvarno su me super prihvatili i trude se da mi ispune svaku želju, a ono što je za svaku pohvalu su šoping molovi. U Ljubljani postoje sjajni tržni centri, da ne preteram, tri puta veći od „Delta sitija“ i za mali novac možete da se obučete od glave do pete. Ljubljana je raj za šoping, ali Slovenci jedva čekaju da dođu u Beograd i svrate na naše splavove.
Pored rukometa kojim je počela da se bavi u devetoj godini, Andrea je trenirala i karate, i košarku, pa čak i tenis.
- Pronašla sam se u rukometu, a najviše zahvaljujući sjajnoj generaciji Radničkog i Ceci Kitić. Tenis je i dalje moja ljubav, a Jelenu Janković, Novaka Đokovića, Anu Ivanović, Janka Tipsarevića i ostale pratim do duboko u noć. Koliko sam samo puta ostajala pored televizora do jutra i gledala njihove mečeve i posle dva, tri sata išla na trening... I Slovenci ih prate, čim me vide, odmah me pitaju šta su uradili, da li su pobedili. Nadam se da će imati uspeha na Vimbldonu, kao i na ostalim grend slem turnirima.

LIČNA KARTA
Ime i prezime: Andrea Lekić
Datum rođenja 06.09.1987 u Beogradu
Visina: 178 cm
Težina: 74 kg
Kubovi: ORK Beograd, Radnički, Knjaz Miloš, Krim

Uspešan student
Andrea Lekić, pored uspešne rukometne karijere, ima i jednu drugu - studentsku.
- Ne želim da zapostavim obrazovanje, druga godina sam Fakulteta za turizam na Univerzitetu „Singidunum“ i ovih dana spremam ispite. Malo sam se udaljila od knjige poslednjih meseci i zato sada moram malo više da zagrejem stolicu, zaista želim da diplomiram. Još nisam sigurna šta ću raditi kad završim igračku karijeru, ali znam da bih volela da ostanem u rukometu, a u kojoj funkciji, videćemo.

jun 2008

preuzeto sa www.blic.rs

"Jače od svega!"

Rukometašice Srbije su pobedom nad Holandijom iskoristile svoju priliku da se vrate na evropsku scenu. Igrom, zalaganjem i fanatičnom borbenošću naterale su nas da verujemo u njih. Još jače nego ranije i to ovaj put sa razlogom. Dan posle utakmice koja je već otišla u istoriju razgovarali smo sa Andreom Lekić, predvodnicom novog talasa mladih srpskih rukometašica o kojima se priča. I pričaće se u godinama koje dolaze.

Dugo priželjkivan cilj je ostvaren. Kako si videla jučerašnju utakmicu?

-Najvažnije je da smo ostvarile smo ono što smo zacrtale, a to verovatno šira javnost nije očekivala od nas. Od samog početka smo verovale u ono što radimo, mada nismo mnogo osećale da i drugi imaju toliko poverenja u nas. Pokazale smo da onaj naš pozdrav „sve za jednu, jedna za sve" nije slučajnost i nismo uzalud govorile o odličnoj atmosferi u timu. Devojke koje su bile na terenu u poslednjih 10 minuta, kada je bilo najteže, pokazale su pravo lice koje naša ekipa poseduje.

Finiš utakmice doneo je mnogo neplaniranih uzbuđenja?

-Pre nekoliko dana nekim dragim ljudima sam obećala da neće biti stresa na utakmici, samo očigledno je da nismo uspeli u tome(smeh). To je ipak bilo najviše stresno za nas pa onda za sve druge. Mislim da smo se malo opustile posle onih 6 razlike, dobile dva isključenja i ušli smo u neizvestan finiš posle toga.

Šta ti je prošlo kroz misli kada su Holanđanke izjednačile?

-Imala sam veru u ekipu i tada. Pomislila sam i da jednom sreća i nas mora da pogleda. Nijednog momenta nisam pomislila da nećemo uspeti ako na to misliš. Mi se godinu dana pripremamo za odlazak na Evropsko prvenstvo i zaslužile smo da se to desi. Samo, mnogo je teže gledati sa klupe šta se dešava, lakše je kad si na terenu. Znam da su sve devojke koje su u tom trenutku bile na terenu pružile su svoj maksimum.

Za 20-tak minuta prvog poluvremena si sa šest golova izrešetala gol protivnika, ali si posle onog žestokog faula i pada na kraju poluvremena izgubila ritam?

-Istina da me povreda poremetila. Verovatno da posle toga i nisam mogla da nastavim u istom ritmu, ali najvažnije je da su devojke koje su nastavile umesto mene odradile to kako treba. Bilo bi nezasluženo da su one dobile, jer nijednog momenta nisu ni povele.

Kako se osećaš sada?

-Nisam uspela da dođem do lekara danas, imam malo problema sa disanjem i malo otežano gutam zbog udarca koji sam dobila, ali to su samo usputne tegobe(smeh). Sve će to da prođe, a ostaće samo ovaj dobar osećaj posle ostvarenja zacrtanog cilja.

Atmosfera u Zaječaru odavno nije viđena na rukometnoj utakmici. Navijači su bili konstantan igrač više za Srbiju.

-Nikad bolja atmosfera. Ne mogu da kažem da u Nišu nije bila takva atmosfera, bila je jednako sjajna, ali ovde je hala manja, publika je odmah tu, tako da je bilo mnogo napetije. Za razliku od prošle godine kada je možda bilo treme od naše publike, to sada nije bio slučaj. Pokazale smo to našom igrom i drago mi je zbog toga.

Kako ste proslavili plasman na Evropsko prvenstvo?

-Kad smo otišle iz hale, autobusom smo obišli tri kruga oko Zaječara. Vrata su bila otvorena svo vreme, glas smo počele da gubimo na utakmici, a bez glasa smo definitivno ostale u autobusu. Ljudi su nas pozdravljali i to je bio baš lepo. Zaječar je živeo za nas, za tu utakmicu od kada smo stigli i u svakom momentu nam je posvećivana maksimalna pažnja. Hvala im svima na tome, a mislim i da smo im se i mi odužili na pravi način. Posle toga smo nastavili slavlje u hotelu gde nas je sačekala živa muzika, što stvarno nismo očekivali, ali to je očigledno bilo iznenađenje za nas.

Posle svih problema koji su vas pratili, negativnih pojava i stresova, na terenu ste pokazale da ništa ne prepuštate slučaju.

-Pokazale smo da smo mnogo jače od svega. Od svih priča, od svih ljudi koje smo ostavili iza nas. Tako da mi i dalje gledamo samo sebe, a nadam se da ćemo pokazati tu jačinu i na Evropskom prvenstvu. Očigledno da smo iz svega izašle samo jače. Naučili smo i da ne obraćamo pažnju na dešavanja oko nas, već da gledamo isključivo šta se dešava u našem dvorištu.

Sada sledi zasluženi odmor?

-Pa ne baš sad(smeh). Ujutru putujem u Sloveniju, imam obaveze u svom klubu nekoliko dana i onda se vraćam na kraći odmor. Verovatno najkraći odmor ikada, ali navikla sam na profesionalne obaveze, pogotovo ove godine u Krimu. Znam da ću sledeću sezonu dočekati spremna jer dobijam plan i program po kome radim do prvih treninga i početka priprema za novu sezonu. Za sledeću sezonu imamo mladu ekipu, nadam se da ćemo imati malo sreće u žrebu za Ligu šampiona upravo zbog tog podatka. Nekog pritiska od strane kluba neće biti, tako da to može samo da proizvede pozitivan efekat i tako možda dođemo i do dobrog rezultata.

preuzeto sa www.balkan-handball.com

jun 2008

"Andrea udaj se za mene"

Žurnal

Andrea za Žurnal: Kolektiv je naša snaga!

Stisni zube i igraj!

Najbolje rukometašice Srbije okupile su se na pripremama u Vrnjačkoj Banji gde se spremaju za utakmice sa Holandijom koje odlučuju o putniku na Evropsko prvenstvo. Juče su Srpkinje odigrale prvu od dve prijateljske utakmice sa reprezentacijom Makedonije i zabeležile prvu pobedu rezultatom 34-27. Po rečima srednjeg beka i glavnog pokretača igre naše reprezentacije, Andree Lekić, pobeda je došla u pravi čas jer su viđene neke nove pozitivne odlike u igri. Te odlike se ogledaju u čvrstoj veri u sopstvene mogućnosti, maksimalnoj borbenosti, evidentnom napredku u igri i još evidentnijem napredku na psihološkom planu.

Pobedili ste Makedoniju rezultatski dosta ubedljivo, kako je to izgledalo na terenu?

- Makedonke su vodile veći deo prvog poluvremena, ali nismo pustili da se njihova prednost poveća već smo borbenošću i motivom okrenuli rezultat u našu korist. Ova pobeda nas je sigurno podigla na psihološkom planu što nam je baš trebalo. Bitno je da smo povratili možda malo poljuljanu veru u sebe. Videli smo i neku novu odliku u našoj igri. Pre svega mislim da smo dosta napredovali na psihološkom planu, nismo pali posle njihovog vođstva od 5 razlike u prvom poluvremenu već smo se vratili posle tajm-auta i otišli na odmor sa +1 kod 17-16. U drugom poluvremenu im nijednog trenutka nismo dozvolili da se vrate u igru i imali smo to konstantno vođstvo od 4-5 golova. Pokazale smo i da nam borbenost nije strana i sigurno smo odigrale neuporedivo bolje nego kada smo igrali sa njima u Makedoniji na prošlom okupljanju.

Kako sada protiču pripreme, kakvi su vas uslovi sačekali u Vrnjačkoj Banji?

- Generalno svi uslovi su odlični, hala je fantastična, nemam reči. Najiskrenije, svaki put jedva čekam da uđem u bus i da krenemo na trening jer je atmosfera neviđeno pozitivna u svakom trenutku. Verovatno nam je dosta svega što se izdešavalo, pa je možda proradio i inat u nama. Mogli bi svi drugi u našem okruženju da se ugledaju na nas, da prestanu da pričaju o onima koji nisu tu, jer nama je sada potrebno da budemo jaki, okrenuti samo sebi, da mislimo i radimo pozitivno. I naravno da pobedimo Holandiju!

Ima li problema sa povredama, kako izdržavate još treninga posle napornih sezona u klubovima?

-Nemamo nekih većih povreda, svakoga prate neke sitnije i neka tako ostane. Samo da budemo zdrave. Kaća Tomašević je obnovila povredu lakta sad na utakmici, ali nadamo se da će se brzo oporaviti. Svi znamo zašto smo ovde, nema tu mesta za razmišljanje da li je nešto naporno ili ne. Naravno uvek ima sitnih povreda, ali bol je sastavni deo rukometa. Znam samo da smo rešile da stisnemo zube dok sve ne prođe, da damo svoj maksimum, pokažemo da možemo, prođemo Holandiju i onda odemo na odmor. Samo da se plasiramo na EP, ništa drugo nije važno i ničeg drugog se nećemo sećati.

Kako su se uklopile nove igračice?

-Jako je bitno što smo konkretno na ovoj utakmici omogućili da sve igračice imaju minutažu, a da se to nije odrazilo na rezultat. Sve igračice su se dobro uklopile, danas je recimo Jelena Trifunović odmah debitovala golom. Golmani su branili dobro, i Kaća dok nije obnovila povredu i Zlata koja je branila stvarno odlično do kraja. Ne mogu da kažem da neko nije odigrao dobro, sve devojke su odigrale i odradile ono što su trebale pa je i rezultat na kraju stvarno realan odnos dešavanja na terenu.

Na čemu inače najviše insistira selektor Dinčić?

- Trener nas ne forsira previše što nam odgovara, treninzi nisu previše naporni i imamo vremena za odmor što nam je svima više nego potrebno. Akcenat je na prostim rukometnim stvarima. Igramo slobodno, jednostavno i što je najvažnije imamo jako dobru komunikaciju. Nemamo sad neki preveliki broj akcija, ali i dalje radimo ono što smo radili i na predhodnim okupljanjima. Krenulo je na bolje, napredak se vidi. Što se tiče odbrane svako ima svoje zadatke i trudimo smo se da ih maksimalno odradimo. Uostalom to je i presudilo na današnjoj utakmici pogotovu u drugom poluvrenenu jer smo najveći broj golova postigli iz kontri i polukontri.

Ima li nekih novih informacija o sastavu Holandije?

-Slovenija za par dana igra sa Holandijom prijateljske utakmice pa ćemo od mojih saigračica iz Krima dobiti najsvežije i proverene informacije o njima, u kom sastavu nastupaju i tako te informacije koje će nam sigurno koristiti.

preuzeto sa: www.balkan-handball.com

maj 2008

Krimovke osvojile Pokal Slovenije

Celje - Rokometašice Krima Mercatorja so v finalu zaključnega turnirja za pokal Slovenije v Celju premagale Celjske mesnine z 31:21 (14:12). V tekmi za tretje mesto je Mercator Tenzor Ptuj ugnal Olimpijo PLK z 32:22 (17:10). Krimovke so na sobotnem polfinalnem obračunu z mestnimi tekmicami iz Tivolija kazale vidne znake ranljivosti, ki so jih v današnjem finalu skušale izkoristiti bojevito razpoložene igralke iz mesta ob Savinji. Gostiteljice so absolutne kraljice slovenskih rokometnih igrišč prisilile k resni, zavzeti in odgovorni igri ter jim navkljub na koncu dokaj zanesljivi zmagi močno otežile pot do skupno 15. in desetega zaporednega zmagoslavja v domačem pokalnem tekmovanju.

Da je dolgoletnemu "ležernemu sprehajanju" po domači sceni odklenkalo, so ljubljanske veteranke spoznale v prvem polčasu, ko so jim mlade in motivirane Celjanke povzročile številne sive lase. Po desetih minutah so si gostiteljice z agresivno igro priigrale tri gole prednosti (5:2), Ljubljančanke pa so ostale brez Anje Frešer, ki so jo po grdem padcu na hrbet z nosili odnesli z igrišča.

Nekaj več življenja je v gostujočo igro vnesla "prihodnost" Krima, predvsem Andrea Lekić, ki si lasti največ zaslug za prvo vodstvo v 13. minuti (6:5). Do konca prvega polčasa se je v kultnem celjskem rokometnem hramu odvijal izenačen boj, na odmor pa so Ljubljančanke odšle s prednostjo dveh golov (14:12).

V drugem polčasu so Ljubljančanke uveljavile bogate izkušnje, predvsem pa daljšo klop. Že v 42. minuti so si priigrale pet golov prednosti (20:15), vnema Celjank pa je iz minute v minuto pojenjala. V nadaljevanju je gostujoči trener Uroš Bregar priložnost za igro ponudil vsem mlajšim igralkam, ki prednosti niso le obdržale, temveč so jo podvojile. Najvišja je znašala v 58. minuti, ko je bilo 30:19.


delo.si