Idemo putem odbojkašica!

Ugledaćemo se na odbojkašice, želimo da i mi krenemo njihovim putem i osvajamo medalje na velikim takmičenjima. Odbojkašice su sinonim za ženski sport u Srbiji i volela bih da im se i mi pridružimo. Zvučaće stereotipno, ali zaista, san svakog sportiste su Olimpijske igre, pa još ona ceremonija otvaranja, ma neka traje koliko hoće, samo da stignemo tamo i osetimo tu atmosferu - kaže Andrea Lekić, reprezentativka Srbije u rukometu.
- Teško je sada predvideti šta ćemo mi uraditi u decembru na Evropskom prvenstvu, jer će po medalju doći najjače selekcije poput Danske, svetskih šampionki Rusije. Zato nam je žreb veoma bitan, izvlačenje grupa biće kroz mesec dana i molimo se bogu da ne dobijemo najteže rivale - kaže 20-godišnji srednji bek slovenačkog Krima.
Andrea se ne plaši se nikog, nijedne selekcije, jer je svesna kvaliteta našeg tima.
- Devojke su mlade, neke prvi put igraju za reprezentaciju i zato smatram da bi bilo dovoljno i da prođemo grupu. Trebalo bi da se orjentišemo na Olimpijske igre u Londonu 2012, do tada će se ekipa uigrati, bićemo starije i daleko iskusnije igračice. A to je u ovom sportu veoma bitno.
Rukomet se prethodnih godina dosta promenio, igra se modernije i brže, bar je u Evropi tako.
- Kod njih nema čekanja, odmah se igra „brz centar“. To znači da po primanju gola odmah se kreće u kontranapad, ne čeka se da se protivnik vrati ili izvrše izmene. To je ono što nedostaje našem rukometu, dok mi smislimo šta ćemo, kako ćemo, lopta nam je već iza leđa. Ni ja o tome nisam ništa znala dok nisam otišla u Sloveniju, tamo se forsira ta „zapadna“ igra, trčanje i samo trčanje. A tu nam je dobra kondicija preko potrebna.
Lekićeva je sa Krimom igrala u Ligi šampiona minule sezone, ali zbog povreda sedam igračica, tim iz Ljubljane nije imao velikog uspeha u tom takmičenju.
- Ali zato ćemo imati naredne sezone! Dobili smo program rada, satkan u knjigu debelu šest, sedam centimetara sa ilustrovanom svakom vežbom. Moramo da pišemo dnevnik aktivnosti svaki dan, da unesemo koliko i kada smo trenirali, koje vežbe smo radile, što nam je svima bilo pomalo čudno, ali sve ide u rok službe (smeh). Posle toliko povreda u prošloj sezoni, u klubu su veoma ozbiljno shvatili fizičku spremu.
Život profesionalnog sportiste zahteva poseban plan i program, oni nemaju mnogo vremena za izlaske, pa vole da se opuste za vreme pauze između sezona.
- Jedino tada i možemo da izađemo i ostanemo malo duže. U Sloveniji mi je lepo, stvarno su me super prihvatili i trude se da mi ispune svaku želju, a ono što je za svaku pohvalu su šoping molovi. U Ljubljani postoje sjajni tržni centri, da ne preteram, tri puta veći od „Delta sitija“ i za mali novac možete da se obučete od glave do pete. Ljubljana je raj za šoping, ali Slovenci jedva čekaju da dođu u Beograd i svrate na naše splavove.
Pored rukometa kojim je počela da se bavi u devetoj godini, Andrea je trenirala i karate, i košarku, pa čak i tenis.
- Pronašla sam se u rukometu, a najviše zahvaljujući sjajnoj generaciji Radničkog i Ceci Kitić. Tenis je i dalje moja ljubav, a Jelenu Janković, Novaka Đokovića, Anu Ivanović, Janka Tipsarevića i ostale pratim do duboko u noć. Koliko sam samo puta ostajala pored televizora do jutra i gledala njihove mečeve i posle dva, tri sata išla na trening... I Slovenci ih prate, čim me vide, odmah me pitaju šta su uradili, da li su pobedili. Nadam se da će imati uspeha na Vimbldonu, kao i na ostalim grend slem turnirima.

LIČNA KARTA
Ime i prezime: Andrea Lekić
Datum rođenja 06.09.1987 u Beogradu
Visina: 178 cm
Težina: 74 kg
Kubovi: ORK Beograd, Radnički, Knjaz Miloš, Krim

Uspešan student
Andrea Lekić, pored uspešne rukometne karijere, ima i jednu drugu - studentsku.
- Ne želim da zapostavim obrazovanje, druga godina sam Fakulteta za turizam na Univerzitetu „Singidunum“ i ovih dana spremam ispite. Malo sam se udaljila od knjige poslednjih meseci i zato sada moram malo više da zagrejem stolicu, zaista želim da diplomiram. Još nisam sigurna šta ću raditi kad završim igračku karijeru, ali znam da bih volela da ostanem u rukometu, a u kojoj funkciji, videćemo.

jun 2008

preuzeto sa www.blic.rs

"Jače od svega!"

Rukometašice Srbije su pobedom nad Holandijom iskoristile svoju priliku da se vrate na evropsku scenu. Igrom, zalaganjem i fanatičnom borbenošću naterale su nas da verujemo u njih. Još jače nego ranije i to ovaj put sa razlogom. Dan posle utakmice koja je već otišla u istoriju razgovarali smo sa Andreom Lekić, predvodnicom novog talasa mladih srpskih rukometašica o kojima se priča. I pričaće se u godinama koje dolaze.

Dugo priželjkivan cilj je ostvaren. Kako si videla jučerašnju utakmicu?

-Najvažnije je da smo ostvarile smo ono što smo zacrtale, a to verovatno šira javnost nije očekivala od nas. Od samog početka smo verovale u ono što radimo, mada nismo mnogo osećale da i drugi imaju toliko poverenja u nas. Pokazale smo da onaj naš pozdrav „sve za jednu, jedna za sve" nije slučajnost i nismo uzalud govorile o odličnoj atmosferi u timu. Devojke koje su bile na terenu u poslednjih 10 minuta, kada je bilo najteže, pokazale su pravo lice koje naša ekipa poseduje.

Finiš utakmice doneo je mnogo neplaniranih uzbuđenja?

-Pre nekoliko dana nekim dragim ljudima sam obećala da neće biti stresa na utakmici, samo očigledno je da nismo uspeli u tome(smeh). To je ipak bilo najviše stresno za nas pa onda za sve druge. Mislim da smo se malo opustile posle onih 6 razlike, dobile dva isključenja i ušli smo u neizvestan finiš posle toga.

Šta ti je prošlo kroz misli kada su Holanđanke izjednačile?

-Imala sam veru u ekipu i tada. Pomislila sam i da jednom sreća i nas mora da pogleda. Nijednog momenta nisam pomislila da nećemo uspeti ako na to misliš. Mi se godinu dana pripremamo za odlazak na Evropsko prvenstvo i zaslužile smo da se to desi. Samo, mnogo je teže gledati sa klupe šta se dešava, lakše je kad si na terenu. Znam da su sve devojke koje su u tom trenutku bile na terenu pružile su svoj maksimum.

Za 20-tak minuta prvog poluvremena si sa šest golova izrešetala gol protivnika, ali si posle onog žestokog faula i pada na kraju poluvremena izgubila ritam?

-Istina da me povreda poremetila. Verovatno da posle toga i nisam mogla da nastavim u istom ritmu, ali najvažnije je da su devojke koje su nastavile umesto mene odradile to kako treba. Bilo bi nezasluženo da su one dobile, jer nijednog momenta nisu ni povele.

Kako se osećaš sada?

-Nisam uspela da dođem do lekara danas, imam malo problema sa disanjem i malo otežano gutam zbog udarca koji sam dobila, ali to su samo usputne tegobe(smeh). Sve će to da prođe, a ostaće samo ovaj dobar osećaj posle ostvarenja zacrtanog cilja.

Atmosfera u Zaječaru odavno nije viđena na rukometnoj utakmici. Navijači su bili konstantan igrač više za Srbiju.

-Nikad bolja atmosfera. Ne mogu da kažem da u Nišu nije bila takva atmosfera, bila je jednako sjajna, ali ovde je hala manja, publika je odmah tu, tako da je bilo mnogo napetije. Za razliku od prošle godine kada je možda bilo treme od naše publike, to sada nije bio slučaj. Pokazale smo to našom igrom i drago mi je zbog toga.

Kako ste proslavili plasman na Evropsko prvenstvo?

-Kad smo otišle iz hale, autobusom smo obišli tri kruga oko Zaječara. Vrata su bila otvorena svo vreme, glas smo počele da gubimo na utakmici, a bez glasa smo definitivno ostale u autobusu. Ljudi su nas pozdravljali i to je bio baš lepo. Zaječar je živeo za nas, za tu utakmicu od kada smo stigli i u svakom momentu nam je posvećivana maksimalna pažnja. Hvala im svima na tome, a mislim i da smo im se i mi odužili na pravi način. Posle toga smo nastavili slavlje u hotelu gde nas je sačekala živa muzika, što stvarno nismo očekivali, ali to je očigledno bilo iznenađenje za nas.

Posle svih problema koji su vas pratili, negativnih pojava i stresova, na terenu ste pokazale da ništa ne prepuštate slučaju.

-Pokazale smo da smo mnogo jače od svega. Od svih priča, od svih ljudi koje smo ostavili iza nas. Tako da mi i dalje gledamo samo sebe, a nadam se da ćemo pokazati tu jačinu i na Evropskom prvenstvu. Očigledno da smo iz svega izašle samo jače. Naučili smo i da ne obraćamo pažnju na dešavanja oko nas, već da gledamo isključivo šta se dešava u našem dvorištu.

Sada sledi zasluženi odmor?

-Pa ne baš sad(smeh). Ujutru putujem u Sloveniju, imam obaveze u svom klubu nekoliko dana i onda se vraćam na kraći odmor. Verovatno najkraći odmor ikada, ali navikla sam na profesionalne obaveze, pogotovo ove godine u Krimu. Znam da ću sledeću sezonu dočekati spremna jer dobijam plan i program po kome radim do prvih treninga i početka priprema za novu sezonu. Za sledeću sezonu imamo mladu ekipu, nadam se da ćemo imati malo sreće u žrebu za Ligu šampiona upravo zbog tog podatka. Nekog pritiska od strane kluba neće biti, tako da to može samo da proizvede pozitivan efekat i tako možda dođemo i do dobrog rezultata.

preuzeto sa www.balkan-handball.com

jun 2008

"Andrea udaj se za mene"

Žurnal