Najbolje rukometašice Srbije okupile su se u ponedeljak u Beogradu i iskoristiće EHF nedelju da se pripremaju za početak kvalifikacionog ciklusa za plasman na Evropsko prvenstvo 2010 koje se igra u Danskoj i Norveškoj. Na veoma sadržajnoj konferenciji za medije koja je organizovana u hotelu “Slodes” govorili su novi selektor Duško Milić, reprezentativke Slađana Đerić i Andrea Lekić.
Glavni pokretač igre Srpkinja, Andrea Lekić ima dobro iskustvo iz saradnje sa novim selektorom i veliki motiv za radom u reprezentaciji:
-Dobro poznajemo Duška, radile smo već sa njim. Ja sam imala dobrog iskustva i dobru saradnju sa njim u mlađim selekcijama, kada smo došli do medalje, tako da se nadam da ćemo i u ovoj selekciji imati prilike da ponovo osvojimo neku medalju i nastavimo taj niz. Svi znamo koliko nam je važna ova nedelja i kako treba da je iskoristimo. Dobra stvar je početak prvenstva, fizički smo dobro pripremljene i sveže. Sve devojke su došle spremne, zdrave i orne za rad, najbitnije je da imamo veliku volju i želju pa ćemo sve ostalo nadoknaditi.
Duško Milić je vrlo jasno i krajnje otvoreno obrazložio odgovor na pitanje novinara o statusu igračica koje duži vremenski period nema u reprezentaciji.
-Upoznati ste, znate kada sam izabran za selektora. Meni je javljeno, oko pola osam uveče. Normalno, od dana kada sam bio na razgovoru u savezu, sa punim pravom sam razmišljao o reprezentaciji. Bez ikakve lažne skromnosti očekivao sam da budem izabran, uz svo poštovanje mojih kolega i prijatelja koji su bili protivkandidati. Normalno da sam razmišljao koga bih pozvao. Prvi moj plan je bio da pozovem igračice koje igraju po Evropi. Ako neko igra u danskoj ligi, smatram da je igrač za reprezentaciju. Ako igra u podgoričkoj Budućnosti koja je evropska ekipa, smatram da je igrač za reprezentaciju, ali da skratim priču. Noć kada sam izabran za selektora, od deset sati do pola noći, razgovarao sam sa Anom Đokić, Anom Vojčić, Anom Batinić, Jelenom Erić i Cecom Ognjenović. Sve do jedne su mi čestitale na izboru i rekle da su završile sa igrom za reprezentaciju Srbije. Meni lično, izuzetno je žao i siguran sam da bi sa njima imao mnogo jaču ekipu nego što imam. Samo su mi otežale posao. Jedini igrač koga nisam zvao je Tanja Milanović, a razlog je što mi je pre više od dve godine u jednom prijateljskom razgovoru rekla da više ne želi da igra za reprezentaciju. Za sve njihove razloge možete da pitate njih, ja ih nisam pitao, niti imam pravo da se mešam u stvari o kojima nemam pojma o čemu se radi. Ako mi neko kaže da neće, meni je žao, ali šta da radim.
Milić je posebno apostrofirao odnos prema nacionalnom dresu, koji će dok je on tu, biti iskren i pošten:
-Zato sam rekao, dok sam ja u reprezentaciji Srbije, igraće isključivo onaj igrač koji bez ikakvog razmišljanja prihvata da igra za svoju zemlju. Onaj ko razmišlja o tome da li treba da igra za svoju zemlju, meni ne treba. Zato vas molim da ovim završimo sa tom pričom jer je jedina istinita u ovom trenutku. Žao mi je što nisu tu i zbog mene lično, žao mi je što nisam uspeo da vratim nekoga u reprezentaciju kome je, po mome, tu i mesto, ali ako neko odluči da neće ja nemam načina da ga teram da dođe. Lično imam izuzetno dobar odnos sa Anom Vojčić, Anom Đokić i Anom Batinić sa kojima sam radio 2003 godine na SP u Hrvatskoj, pa sam negde možda i mislio da ću i zbog toga uspeti da ih vratim. To su sjajne cure i igračice, dobre osobe. Mislim da je urađeno sve da se proba da one budu tu. Njihove odluke su njihove odluke i moraju se poštovati. Preko toga ne mogu ništa. Smatram da je svakom čast da igra za svoju zemlju, a ko mi se jednom zamisli da li hoće da igra, nikada ga više neću zvati.
Na kraju je Andrea Lekić dobila pitanje kako vidi budućnost reprezentacije?
- Sada kada smo završili priču o nepozvanim igračima i svim tim stvarima, definitivno je da je reprezentacija dosta mlada, sa recimo 3-4 iskusnija igrača u koje u ovoj situaciji spadam i ja. Izgleda da je ovo novi početak za nas. Mislim da smo talentovani, mislim da imamo perspektivu i treba nam sigurno vremena za uigravanje. Nadam se da ćete nas i vi ispratiti u tome, i naravno podržati u vraćanju rukometa na mesto gde je bio nekad.
septembar 2009
preuzeto sa balkan-handball.com
