Гладне утакмица, оних великих, већ сите експресних повратака после првог круга, приде свесне да им је неискуство највећи противник, ишчекују Српкиње почетак шампионата Старог континента у Данској и Норвешкој.
Андреа Лекић, доживљава звездане тренутке каријере, одлично игра у Криму, није тајна да се од ње очекује да буде вођа ове генерације, али она би да се оствари и са репрезентацијом. Вера јој не попушта ни пред чињеницом да сад од Србије нико не очекује много, обзиром на паклену групу у Норвешкој и Данској.
– Дошло је време да прођемо први круг и останемо дуже на Шампионату. То је жеља свих нас, али и олакшица у наредном периоду, јер би у том случају у квалификацијама за Светско првенство добили лакшег ривала. Али, о том потом, видећемо какав ће бити развој догађаја.
Шта је реалан домет ове селекције?
– Мислим да је то пласман међу првих осам екипа. Сам пролазак у други круг би нам обезбедио још најмање три утакмице , а то је овој селекцији баш потребно. Ако прођемо групу касније је све могуће.
Која је највећа мана тима?
– Дефинитивно неискуство. Баш зато и прижељкујем пролазак у наредну рунду, јер онда долазе још теже утакмице, а то је овој екипи преко потребно. Окосницу других репрезентација чине играчице клубова који играју Лигу шампиона, а то код нас није случај. Такви мечеви доносе сигурност код играчица, нестаје трема и нема притиска.
Колико је тешко кад се годинама враћате кући после првог круга?
– Немојте да ми стајете на муку… Нико не може да схвати како је нама и како се осећамо у том тренутку. Најлепше је поделити радост са народом, а нама то није често полазило за руком. Али, нема везе, па доћи ће наше време и у овом тренутку пристајем на све, само да се 2013. године на Светском првенству у Србији окитимо једном од медаља.
Није тајна да Андреа Лекић спада у уски круг играчица са перфектним прегледом игре. Њене асистенције подижу публику на ноге, остављају навијаче без даха и до лудила доводе противнике. Међутим, ова Београђанка подједнако добро зна до очаја да доведе и голмане сјајним и атрактивним шутевима.
Кажете, уживате да се надигравате, а многи стручњаци за вас кажу да се играте рукомета и да гледајући вас све изгледа исувише лако?
– Истина, волим да се играм, јер уживам на терену. Опет ћу рећи, ништа ми није драже него кад надмудрим противника, а атрактивни потези привлаче публику, подижу адреналин и дају додатну инспирацију. Волим играче којима је немогуће предвидети следећи потез. Не само у рукомету, тако је у сваком спорту.
Ко ће бити изненађење Европског првенства?
– Волела бих да то буде Србија. Све ћемо урадити да то признање понесемо и нека ово онда буде преокрет, нека женски рукомет крене узлазном линијом.
За кога су резервисане медаље?
– Ух, тешко је о томе говорити сад, али рецимо да је злато већ на грудима Норвешке, која је апсолутни фаворит на Првенству. За преостала два места ће се борити четири, пет селекција, а мислим да ће то бити Русија, Француска, Хрватска, Румунија и Данска.
zurnal.rs
Нема коментара:
Постави коментар