среда, 15. децембар 2010.

Андреа Лекић: Несигурност разлог пропасти


Ни после неколико дана одмора, анализе, размишљања и сабирање утисака, репрезентативке Србије немају одговор на питање шта се десило на Европском првенству у Данској.
Разлог за катастрофалну игру, очајан резултат и неборбеност тима није познат, све до једне репрезентативке говоре како не знају шта се десило и истичу да су свесне грешака.
Најбоља играчица нашег државног тима и једна од првих дама европског рукомета, Андреа Лекић не крије да ни после неколико дана не може да дође себи:
– Нису се слегли утисци, и даље не знам шта се дешавало, а сваки минут премотавам филм и покушавам да схватим шта је било. Нисмо се показале у правом светлу, биле смо најнеквалитетније у групи, а то су показали и резултати, који се на крају једино и памте.
Није проблем у поразима, али игра…
– Слажем се, да смо изгубиле сва три меча, али да смо биле на нивоу, да смо кидале и гризле било би другачије. Овако остаје горак укус у устима и чињеница да нисмо урадиле све што смо могле.
У појединим  тренуцима сте деловале смешно на терену?
– Не изгледа ми то смешно, него једноставно необјашњиво. Деловали смо бојажљиво, поготово у нападу. После онолико промашаја и несигурност се појавила и онда кад смо дошле у шансу за гол, нисмо га дале. Нисмо користиле шансе, реализација је била лоша, а то је основ проблема у нападу.
Од вас се очекивало да повучете кад је требало, али се падали као и читав тим. Ипак, далеко сте били бољи од осталих?
– Основни разлог видим у недостатку великих такмичења и јаких утакмица. Репрезентацију чине играчице Зајечара, а тај клуб игра домаће такмичење и нема достојног ривала, а овој екипи је потребно искуство. Наша лига је слаба, квалитет не постоји и логично је да то не може да да резултат. Али, шта да радимо, најбоље играчице су биле у Данској, боље немамо.
Андреа Лекић је на крају открила своју омиљену реченицу:
– Победник си био, можда ћеш опет бити. Ето, то најбоље говори о свему, јер мораш упорно да се бориш за корак више, а мени доказивања никад није доста.
zurnal.rs

Нема коментара: